Pecanje na Srebrnom jezeru spada u ona iskustva zbog kojih se ribolovci istom mestu vraćaju godinama: četrnaest kilometara mirne, bistre vode pune šarana, smuđa i štuke, a na svega nekoliko minuta vožnje — Dunav sa svojim virovima, ušćima i legendarnim somovima. U ovom vodiču smo sabrali sve što vam treba pre nego što spakujete štapove: koje ribe žive u jezeru, koliko košta dozvola za pecanje 2026. i gde se kupuje kod Velikog Gradišta, kalendar lovostaja, najbolja mesta na jezeru i na Dunavu (Ram, ušće Peka, Dubovac), pa i red vožnje skele za banatsku stranu. Sve na jednom mestu, da više vremena provedete kraj vode, a manje u traženju informacija.
Kakva je ovo voda i šta se u njoj lovi
Srebrno jezero je zapravo rukavac Dunava — meštani ga i danas zovu Dunavac — koji je 1971. godine pregrađen nasipima na oba kraja. Tako je nastala mrtvaja duga 14 kilometara i široka do 300 metara, sa dubinom od 8 do 13 metara i vodom koja je zahvaljujući prirodnoj filtraciji kroz peščane dine neobično bistra. Za ribolovca to znači mirnu vodu bez matice, u kojoj riba ima i hrane i skrovišta napretek.
U jezeru žive šaran (zabeleženi su rekordni primerci do 44 kilograma), som, smuđ, štuka, grgeč, amur i tolstolobik, a od bele ribe deverika, babuška, crvenperka, platika i beovica. Jezero se povremeno poribljava, pa riblji fond ostaje bogat. Jedno pošteno upozorenje iz prve ruke: voda je velika, prirodne hrane ima u izobilju i riba je, kako lokalci vole da kažu, razmažena — bez prihrane i strpljenja kapitalac se ne daje lako.
Ribolov na Srebrnom jezeru: dozvola 2026 — cene i gde se kupuje
Jezero i Dunav kod Velikog Gradišta pripadaju ribarskom području „Mlava“ — ono obuhvata Dunav od ušća Nere do granice Nacionalnog parka Đerdap, kao i Pek, Mlavu i Resavu — kojim gazduje preduzeće „Srbijašume“. Dobra vest za goste: dozvola za rekreativni ribolov je jedinstvena i važi na svim ribarskim područjima u Srbiji (izuzetak su zaštićena područja poput Stare planine ili klisure Gradca, koja imaju sopstvene dozvole). Cene za 2026. ostale su nepromenjene u odnosu na prošlu godinu, a važeći iznosi u trenutku pisanja su sledeći — pred polazak ih proverite na sajtu „Srbijašuma“:
| Dozvola | Za koga | Cena (2026) |
|---|---|---|
| Godišnja | svi rekreativni ribolovci | 9.000 RSD |
| Godišnja sa popustom | stariji od 65 godina, žene, osobe sa telesnim oštećenjem 60–80% | 4.500 RSD |
| Godišnja povlašćena | mlađi od 18, osobe sa invaliditetom preko 80%, vojni i civilni invalidi rata | 800 RSD |
| Dnevna | svi | 1.300 RSD |
| Višednevna (do 7 dana) | svi | 2.600 RSD |
Deca mlađa od 14 godina pecaju bez dozvole, uz prisustvo osobe koja dozvolu poseduje — zgodno ako mališana tek uvodite u ribolov. Za godišnju dozvolu ponesite fotografiju 30×35 mm, a uz dozvolu ide i evidencija ulova koja se predaje preko distributera.
Gde kupiti dozvolu za ribolov u Velikom Gradištu
Najbliži zvanični distributer je SRK „Ribolovačka priča“ u Velikom Gradištu, Vojvode Putnika 2 (tel. 064/444-3211) — od jezera ste tamo za pet minuta kolima. Dozvole prodaju i distributeri u Požarevcu (OSR „Smuđ“, „Srbijašume“ i drugi) i STR „Ribo-lov“ u Golupcu; kompletan spisak je u imeniku distributera „Srbijašuma“. Ako vam usput zafali pribora ili mamaca, ribolovačka radnja NA&MA Trade nalazi se uz samo jezero.
Lovostaj riba 2026: kalendar i dozvoljene mere
Pre nego što isplanirate termin, bacite oko na kalendar lovostaja — u tim periodima se riba mresti i mora se vratiti u vodu, bez obzira na veličinu:
- Štuka: 1. februar – 31. mart; minimalna lovna dužina 40 cm.
- Smuđ: 1. mart – 30. april; min. 40 cm — lovostaj smuđa 2026. dakle „skida“ prolećni špic, pa smuđa planirajte za jesen.
- Šaran: 1. april – 31. maj; min. 30 cm.
- Som: 1. maj – 15. jun; min. 60 cm.
- Deverika: 15. april – 31. maj; min. 20 cm.
Kečiga, moruna, linjak, zlatni karaš, čikov i crnka pod trajnim su lovostajem i vraćaju se u vodu tokom cele godine. Ceo kalendar sa svim vrstama naći ćete u ažuriranom pregledu lovostaja. Imajte u vidu i lokalne zone mira: po posebnim režimima na jezeru postoje dva plodišta (od Ostrvskih kanala do ušća Đurakovačke reke) u kojima je svaki ribolov zabranjen od 1. februara do 30. juna, a u Zatonjskom zalivu na Dunavu rekreativni ribolov ne radi od 1. aprila do 31. maja. Ovi režimi potiču iz ranijih godina, pa tačne granice zona proverite pri kupovini dozvole.
Pecanje šarana na Srebrnom jezeru: najbolja mesta
Za šarana lokalci gotovo jednoglasno preporučuju stranu jezera prema selima Zatonje, Kisiljevo i Ostrvo — mirniju, dalje od kupača. Potez kod Ostrva u blizini dalekovoda važi za najbolju grabljivičarsku vodu: tu se vade smuđ, som i štuka. Zona uz branu i nasip je atraktivna i lako dostupna, ali baš zato često zauzeta, naročito vikendom.
Šaran na jezeru najbolje ide na kukuruz, a dubina se bira po sezoni: leti se drži dubljih mesta, oko pet metara, a zimi prilazi plićem, na oko dva metra. Som se leti lovi i danju, na tridesetak metara od obale. Ako vam je do mira, u julu i avgustu izbegavajte deo uz plažu i šetalište — tada je kupališni špic — ili izađite u zoru, dok se jezero još puši.
Savet: Ne dolazite na jezero „na blef“. Iskusni pecaroši mesto za šarana prihranjuju kukuruzom dva-tri dana pre pecanja, uvek u isto doba dana — jezero je veliko, hrane ima napretek i riba prosto mora da se navuče na vaše mesto. Zato je za šarandžije višednevna dozvola od 2.600 dinara daleko bolji račun od dnevne: pokrije i dane prihrane i dane pecanja.
Pecanje na Dunavu: najbolja mesta oko Rama i ušća Peka
Kad poželite veliku vodu, Dunav je na dohvat ruke. Pravilo velike reke važi i ovde: najbolja mesta za pecanje na Dunavu su uz potopljene panjeve, rupe u dnu i virove, kao i na ušćima pritoka — a ušće Peka je kod samog Velikog Gradišta, na svega nekoliko kilometara od jezera. Pecanje smuđa na Dunavu najviše obećava baš na takvim „neurednim“ mestima, gde grabljivica vreba iz zaklona, dok je som na Dunavu najaktivniji noću — noćno pecanje soma ovde je klasika letnjih meseci.
Omiljena kulisa za štap je i tvrđava Ram, 12–15 kilometara od jezera (zavisno od puta), odnosno 15–20 minuta vožnje lokalnim putem preko Zatonja i Kisiljeva: obala pod tvrđavom spaja dobar štek i pogled kakav se ne zaboravlja.
Pecanje u Dubovcu i skela Ram – Banatska Palanka
Za promenu terena pređite na banatsku stranu. Dubovac, selo uz Deliblatsku peščaru, među pecarošima je poznat po tome što sa obale rade šaran i babuška, a iz čamca smuđ na filete ribe i bolen na tvister; može se iznajmiti i čamac do ostrva Žilava. Najbrži put je skela Ram – Banatska Palanka, koja štedi više od sto kilometara u odnosu na obilazak preko mosta Smederevo–Kovin. Po redu vožnje u trenutku pisanja skela iz Rama polazi u 7, 9, 11, 13, 15, 17 i 19 časova, a iz Banatske Palanke u 7.30, 9.30, 11.30, 13.30, 15.30, 17.30 i 19.30; od Banatske Palanke do Dubovca ostaje još oko 13 kilometara. Skela ne saobraća pri lošem vremenu, pa polazak pred put proverite kod prevoznika Dunav-trans.
Koliko ribe sme da se zadrži i šta je s noćnim ribolovom
Rekreativni ribolovac u Srbiji dnevno sme da zadrži do 5 kilograma ribe, plus najviše jedan kapitalni primerak — s tim da ulovom kapitalca prestaje pravo zadržavanja dalje ribe tog dana. Na samom jezeru je ranijih godina važio i stroži lokalni red: šaran preko 10 kg, som preko 40 kg te smuđ i štuka preko 6 kg vraćali su se u vodu, a izlov amura i tolstolobika bio je zabranjen. Deo tih pravila potiče iz starijeg režima, pa aktuelno stanje proverite pri kupovini dozvole.
Dve stvari su na jezeru posebne. Prvo, upotreba čamca u rekreativnom ribolovu na Srebrnom jezeru je po posebnom režimu zabranjena, a motorni čamci zabranjeni su i odlukom opštine. Drugo, po starijim izvorima dozvola za jezero izdavana je samo za dnevni ribolov — da li je noćni ribolov na Srebrnom jezeru danas moguć, obavezno proverite kod SRK „Ribolovačka priča“ ili „Srbijašuma“; od pomoći je i Turistička organizacija opštine Veliko Gradište (012/662-120). Mreže su, razume se, strogo zabranjene — ako ih primetite, prijavite ribočuvarskoj službi.
Kada doći i gde odsesti
Iskusniji će vam reći ovako: proleće (pre lovostaja štuke i smuđa) i jesen su vreme grabljivica, leto je za soma i belu ribu, a jul i avgust donose gužvu uz plažu — tada birajte stranu ka Zatonju ili ranu zoru. Sezona ovde traje praktično cele godine, pa je jezero jedno od najzahvalnijih mesta za pecanje u istočnoj Srbiji i za produženi vikend van špica; kako ono tada izgleda, pisali smo u tekstu o jezeru van sezone.
Ako vam treba baza za ribolovačke dane, rado ćemo vas ugostiti: naš apartman Silver Lake Residence je moderan smeštaj na Srebrnom jezeru od oko 40 kvadrata za do četiri osobe, direktno iznad akva parka, sa privatnom terasom, potpuno opremljenom kuhinjom u kojoj možete spremiti i sopstveni ulov, bežičnim internetom, smart televizorom i PlayStation konzolom za dane kad riba „ne radi“. Samostalni ulazak pametnom bravom znači da niko ne diže obrvu kad se s vode vraćate u zoru ili posle ponoći, šetalište je na 150, a glavna plaža na 200 metara. Od Beograda vas deli oko 110 kilometara, cena je od 50 € po noći — slobodne termine i aktuelne cene proverite u kalendaru dostupnosti.
Za širu sliku boravka tu je naš veliki vodič kroz Srebrno jezero, a kad posle celog dana kraj vode ogladnite, pogledajte gde se jede dobra riblja čorba u pregledu restorana na jezeru i u Velikom Gradištu — posle takvog dana, zaslužili ste je.
